Prehlada (nazofaringitis, rinofaringitis ili akutna viroza) predstavlja zaraznu virusnu bolest gornjeg disajnog trakta. Pogađa uglavnom sluznicu nosa, a osnovni simptomi uključuju grlobolju, začepljenost ili curenje iz nosa, kijanje i kašalj. Virus prehlade može zahvatiti i oči (konjuktivitis) i sinuse (sinusitis). Simptomi obično nestaju u roku od nekih 7 do 10 dana, iako neki mogu potrajati i do tri nedelje. U odnosu na grip, prehlada predstavlja lakšu bolest.
Prehlada je jedna od najčešćih bolesti, koja uzrokuje više poseta lekarima i izostanaka iz škole ili s posla nego ijedna druga bolest (na prehladu otpada 40% izostanaka s posla u SAD-u). Prehlada se lako i brzo prenosi i širi. Prema statističkim podacima, odrasla osoba u proseku oboli od prehlade 2 do 4 puta godišnje, a deca u kolektivima i do 12 puta godišnje. Procenjuje se da stanovnici BiH godišnje prebole više od 10 miliona prehlada.
Prehladu može uzrokovati više od 200 različitih virusa sa sposobnošću da dovedu do upale sluznice nosa i grla. Među svim tim virusima većinu prehlada uzrokuju tzv. rinovirusi (30-80% slučajeva) i koronavirusi (oko 15%), adenovirusi (5%) te retko humani virusi parainfluence, respiratorni sincicijski virus, enterovirusi, metapneumovirusi… Obično je prisutno više od jednog virusa.
Šta je to sezona prehlade?
Sklonost obolevanju od prehlade veća je tokom jeseni i zime, od septembra do marta ili aprila. Međutim, premda preovladava mišljenje da hladno vreme i pothlađivanje uzrokuju prehladu, to ipak nije tačno. Veća učestalost obolevanja tokom ovih hladnijih meseci može se pripisati činjenici da ljudi više vremena provode u zatvorenim prostorima, jedni drugima u blizini. Ovo je i vreme nastave u školama, što još više povećava izloženost virusima. Takođe, u uslovima manje vlažnosti vazduha dolazi do sušenja nosnih prolaza, što ih čini osetljivijim na infekciju, a takvi uslovi pogoduju i razvoju i širenju virusa.
Koje osobe imaju veći rizik obolevanja od prehlade?
Zbog nezrelijeg i nerazvijenijeg imunog sistema, te bliskog fizičkog kontakta u školama i vrtićima, deca češće obolevaju od prehlade. Tokom jedne godine u proseku svako dete ima 6-10 prehlada (školska deca čak i do 12 prehlada u toku godine), dok odrasla osoba u proseku preboli 2-4 prehlade godišnje.
Slabiji imunitet, manjak sna i pothranjenost povezani su s većim rizikom razvijanja infekcije nakon izlaganja rinovirusima. Dojenje smanjuje rizik nastajanja komplikacija poput akutne upale srednjeg uha i infekcija donjeg respiratornog trakta, te se preporučuje da se dojenje ne prekida čak ni kada novorođenče ima prehladu.
Kako se dijagnostikuje prehlada?
Dijagnoza većine prehlada postavlja se na osnovu simptoma. Izolacija virusa koji uzrokuju prehladu sprovodi se veoma retko. Obično nije moguće utvrditi isključivo na osnovu simptoma o kojem se virusu radi. Prehlade mogu ličiti na neke bakterijske infekcije, alergije i druga medicinska stanja, te je uvek dobro konsultovati se s lekarom.
Komplikacije prehlade
Prehlada je blaga bolest koja uglavnom prestaje spontano. Većina simptoma nestaje u narednih 7 dana. 50% bolesnika ozdravi u roku od 10 dana, a 90% u roku od 15 dana. Prehlada se može zakomplikovati sekundarnom bakterijskom infekcijom koja može zahtevati antibiotski tretman, i to infekcijom srednjeg uha (u 30% slučajeva) i sinusa (u 8% slučajeva). Ukoliko je prehlada praćena visokom temperaturom, bolom u sinusima, uvećanim limfnim žlezdama i produktivnim kašljem, to može ukazivati na nastanak komplikacije koja zahteva dodatni tretman.
