Većina nas je odrasla uz specijalne kućne recepte za prehladu, koji su se generacijama prenosili s kolena na koleno, ili pak imamo sopstvene recepte i načine koje smo osmislili u borbi protiv prehlade ili gripa.
Sve smo to već probali – ili barem videli da drugi rade: naprimer, pokrivali smo se dodatnim pokrivačima, nismo sigurni da li “hraniti prehladu, a izgladnjivati temperaturu” ili je možda obrnuto, držali smo glavu iznad lavora s vrućom vodom koja se puši – sve u nastojanju da se preznojimo ili izgladnimo i tako oteramo prehladu ili grip.
Ako nam od ovoga i bude malo bolje, a često ne bude nikakvog efekta, to dovodi samo do privremenog olakšavanja simptoma. Dugoročno gledajući, tako se vreme oporavka može samo produžiti.
Takvi mitovi i pogrešna shvatanja uobičajeni su baš kao i prehlada i grip. A najbolji način da se zaista zaštitite od virusa prehlade i gripa jeste da znate činjenice, a ne mitove.
I naravno, često perite ruke!
Alkohol je dobar lek za lečenje prehlade i gripa. NETAČNO!
To jednostavno nije tačno. Ovaj uobičajeni mit zasniva se na shvatanju da alkohol može uništiti virus prehlade ili gripe, pa neke osobe dodaju po čašicu žestokog pića u čajeve i druge napitke. Međutim, kad alkohol uđe u vaše telo, on se apsorbuje kroz stomak i gastrointestinalni trakt, a ne putem gornjeg respiratornog trakta, gde se virusi zapravo nalaze. Kako ne dolazi do direktnog kontakta s virusom, male su šanse da uneseni alkohol/alkoholno piće može biti delotvorno sredstvo u borbi protiv prehlade ili gripe.
Ne samo da alkohol ne deluje na uništavanje virusa prehlade i gripa već on može prouzrokovati negativne efekte koji mogu pogoršati simptome prehlade ili gripa. Alkohol dehidrira organizam i time usporava druge telesne reakcije i slabi imunitet. Pored toga, alkohol može izazvati ozbiljne komplikacije ukoliko se konzumira u isto vreme kad i određeni lekovi. U svakom slučaju, i kada ste bolesni, izbegavajte alkoholna pića.
Kokošija/pileća supa je dobar lek za lečenje prehlade i gripa. NETAČNO!
Kokošija supa verovatno je najčešće korišteni domaći, narodni lek za prehladu i grip, ali da li je zaista delotvorna u tretiranju simptoma virusa prehlade i gripa?
Kao i kod većine vrućih napitaka koji ne sadrže kofein, udisanje pare vruće supe može olakšati začepljenost nosa. Veće količine tečnosti mogu sprečiti dehidriranje. Neki također tvrde da kokošija/pileća supa može umiriti upalu, jer neka laboratorijska istraživanja ukazuju da ima neka protivupalna svojstva. Nije jasno da li ovo utiče na prehladu u stvarnim uslovima. Jedno istraživanje govori da pileća supa može sadržati aminokiselinu cistein, koja se u supi oslobađa tokom kuvanja pilećeg mesa. Ova aminokiselina je po sastavu slična acetilcisteinu, supstanci koja je sastojak lekova što se propisuju protiv kašlja, a čiji je zadatak da razloži sluz u nosu i grlu te tako olakša disanje. Verovatno je da pokoja kokošija/pileća supa, s dobrom kombinacijom pilećeg mesa i povrća, pogotovo ako se u nju doda malo belog luka i bibera, može okrepiti osobu u vreme smanjenog apetita tokom prehlade i gripa.
Ipak, konzumiranje većih količina slane kokošije/pileće supe (zbog većeg sadržaja soli – natrijuma), može pogoršati simptome prehlade i gripa jer vodi do hipernatrijemije (povišenog nivoa natrija u krvi), a hipernatrijemija vodi do dehidracije tela. Dehidracija je stanje koje se javlja kada osoba gubi više vode/tečnosti nego što je konzumirala, tako da dođe do poremećaja ravnoteže minerala u telesnim tečnostima. Dehidracija je neprirodno stanje u kojem su ćelije tela lišene adekvatne količine vode. Jedna od najvažnijih stvari koju možete učiniti u lečenju prehlade i gripa upravo jeste paziti da ne dehidrirate. Dobro hidriranje može pomoći kod razblaživanja sluzi i može olakšati simptome začepljenosti disajnih puteva.
Vakcinacija protiv gripe može uzrokovati gripu. NETAČNO!
Veliki mit. Postoji pogrešno shvatanje da se od vakcine protiv gripa zaista može dobiti grip, zbog toga što vakcine protiv gripa sadrže inaktivirani virus gripa.
Zapravo, vakcina protiv gripa pravi se od mrtvog ili ubijenog virusa gripa, tako da nije moguće dobiti grip od takve vakcine.
Međutim, vakcina može potstaknuti imunu reakciju vašeg tela, tako da može doći do razvoja blažih simptoma takve reakcije, koje traju 1 do 2 dana. U pravilu nisu ozbiljne, a obuhvataju bol, crvenilo ili otok na mestu primanja vakcine, blago povišenu telesnu temperaturu i blage bolove u mišićima.
Bitno je napomenuti da se virusi gripa svake godine menjaju, tako da je svake godine potrebno primiti vakcinu protiv gripa da bi se sprečio razvoj sezonskog gripa. Isto tako, vakcina protiv gripa ne garantuje da ste 100% zaštićeni, jer se možete zaraziti sojem koji nije obuhvaćen vakcinalnom formulacijom korišćenom za tu godinu.
Nahraniti prehladu, a izgladniti temperaturu. NETAČNO!
Da li trebate nahraniti prehladu, a izgladnjivati temperaturu? Ili je možda obrnuto. Trebate li izgladniti prehladu, a nahraniti temperaturu?
Šta god ste čuli o ovome, dobra vest je da je ova uzrečica mit: izgladnjivanje nikad ne može biti dobar način lečenja od prehlade ili gripa, jer naglo smanjenje unosa kalorija uzrokuje stres za imunitet, a unos kalorija poboljšava imunitet.
Ono što je bolje uraditi kada bolujete od prehlade ili gripa jeste da unosite dosta tečnosti i da jedete hranu bogatu cinkom i antioksidansima kao što su beta-karoten i vitamini C i E.
Hrana bogata cinkom uključuje jaja, meso, orašasto voće, morske plodove, semenke, klice pšenice i celovite žitarice, dok se antioksidansi u većim količinama nalaze u voću i povrću svetle i tamnozelene boje. I obavezno pijte veće količine vode!
Antibiotici mogu izlečiti prehladu i grip. NETAČNO!
Ne, ni to nije tačno. Mnogi ljudi još uvek pogrešno misle da se antibiotici mogu koristiti u lečenju prehlade i gripa.
U studiji koju je objavio Oxfordski časopis za kliničku infektologiju većina pacijenata je voljna uzimati antibiotike kod stanja koja su najčešće izazvana virusima, kao što su grip, grlobolja, kašalj ili bolovi u uhu.
Prehlada i grip uzrokovane su virusima, a antibiotici ne pomažu, jer ne deluju protiv virusa. Antibiotici su delotvorni jedino protiv infekcije uzrokovane bakterijama.
Pored toga, uzimanje antibiotika protiv virusne infekcije može više štetiti nego koristiti – uzimanjem antibiotika kada to nije potrebno i kada ne mogu lečiti bolest povećava se rizik od kasnije rezistencije na infekciju. Nekritička i neracionalna primena antibiotika kod virusnih infekcija može imati teške posledice po društvo u celini.
Antibiotici se mogu koristiti u lečenju bakterijskih infekcija koje ponekad mogu nastati kao sekundarna posledica virusne infekcije, ali nisu delotvorni protiv same virusne infekcije.
Stoga, ako ste prehlađeni ili gripozni, nipošto ne uzimajte antibiotike, naročito ne „na svoju ruku“, tj. bez preporuke lekara.
Hladno vreme može uzrokovati prehladu i grip. NETAČNO!
Ne! Svakoga od nas su upozoravali da ne izlazimo napolje mokre kose ili bez jakne da se ne bismo “prehladili”. Sama ideja da se neko može “prehladiti ” jer se izložio hladnom ili vlažnom vremenu verovatno predstavlja najrasprostranjeniji i najčešći mit o prehladi i gripu.
Čak i naziv “prehlada” aludira na ovo pogrešno shvatanje. Virusi su ustvari jedini uzročnici prehlade ili gripa. Pa kako onda objasniti veću učestalost prehlade i gripa u toku hladnog i vlažnog vremena?
Državni institut za alergije i infektivne bolesti Vlade SAD-a tvrdi da je moguće to povezati s početkom školske godine i sklonošću ljudi da u toku zimskog perioda više vremena provode u zatvorenim prostorima, gde borave zajedno s drugim ljudima. Oba spomenuta faktora povećavaju mogućnost širenja virusa među ljudima.
Najbolji način da se izbegne zaraza jeste da se ograniči izlaganje virusima, bez obzira na vremenske prilike. To znači da treba izbegavati kontakt sa zaraženim osobama, ne doticati oči i nos rukama, ruke često prati (pogotovo tokom sezone gripe), odnosno odgovarajućim sredstvima za dezinfekciju čistiti površine koje mogu biti kontaminirane virusima.
