Kako sprečiti prehladu?

Prehlada je veoma zarazna bolest. Najčešće se širi vazduhom, udisanjem sitnih kapljica sekreta koje zaražena osoba izbacuje kašljem ili kijanjem. Smatra se da se na taj način zaraza širi na relativno kraćim udaljenostima. Virus se često može širiti i dodirom, preko ruku i kontaminiranih predmeta. Virus kratko vreme može preživeti na predmetima svakodnevne upotrebe, poput kvaka na vratima, novčanica, olovaka, tastatura računara, mobitela, pribora za jelo ili piće, prekidača za svetlo itd., nakon čega se neopranim rukama dotiču lice, usta, nos ili oči. Rinovirusi van organizma preživljavaju i do 18 sati.

Najbolji način da sprečite prehladu jeste da smanjite rizik prenošenja virusa, pogotovo među decom, a to je često pranje ruku (sapunom i vodom, ili sredstvima za dezinfekciju na bazi alkohola, npr. Alkosol®) i izbegavanje bliskog kontakta (ljubljenje, grljenje, rukovanje) s prehlađenim osobama. Kada ste okruženi bolesnim osobama i postoji mogućnost da su vaše ruke već kontaminirane (zagađene) virusom, nipošto ne dodirujte nos, usta ili oči.

Sa stnovišta javnog zdravstva, izolacija nije moguća s obzirom da je bolest veoma široko rasprostranjena, a simptomi nisu specifični. S obzirom na veliki broj virusa koji uzrokuju ovu bolest i koji veoma brzo mutiraju, gotovo je nemoguće napraviti jednu vakcinu širokog spektra delovanja.

Osobe s prehladom izazvanom rinovirusima najzaraznije su tokom prva tri dana od pojave simptoma. Nakon toga mogućnost zaraze vremenom opada. Prehlađene osobe trebale bi kijati ili kašljati u jednokratne maramice, brzo ih prikladno odložiti, te smesta oprati ruke. Osobe koje kijaju trebale bi prilikom kijanja na usta staviti podlakticu ili unutrašnji dio lakta. Stavljanje ruke na usta u te svrhe odnedavno se smatra neprimerenim, jer se i tim putem šire klice kroz kontakt s drugim osobama. Ovo može smanjiti, ali ne i u potpunosti eliminirati mogućnost infekcije. Istraživanja pokazuju da izvan nosne sluznice rinovirusi mogu preživjeti čak do 3-18 sati. Zato čišćenje raznih predmetnih površina, uz upotrebu odgovarajućih dezinficijenasa (npr. Aseptan® ili Bakticid®), može dodatno doprineti sprečavanju širenja virusa.

Kako sprečiti grip?

Grip se širi na sličan način kao i prehlada, te su i mere prevencije/zaštite slične već spomenutim kod prehlade.

Osoba obolela od gripa može biti zarazna za ostale i pre nego što manifestno oboli kao i tokom same bolesti. Kod ostalih osoba koje nemaju drugih zdravstvenih problema izlučivanje virusa gripa (odnosno period u kojem zaražena osoba može preneti bolest na ostale osobe) značajno se povećava već od prvog dana nakon zaraze. Vrhunac dostiže drugog dana i u proseku traje ukupno pet dana, s tim da može trajati i do devet dana. Deca su puno zaraznija od odraslih osoba i kod njih se virusi izlučuju malo pre nego što počnu razvijati simptome i to traje i do dve nedelje nakon infekcije. Kod osoba sa slabim imunitetom izlučivanje virusa može trajati i duže od dve nedelje.

Kašljem i kijanjem izbacuje se veliki broj (3.000-40.000) sitnih kapljica koje sadrže viruse i koje se šire vazduhom. Kapljice prečnika 0,5 do 5 µm (1 µm = milioniti deo metra) dovoljno su sitne da se mogu udahnuti, a udisanje samo jedne kapljice koja sadrži viruse gripa može biti dovoljno da prouzrokuje infekciju. Većina kapljica dosta su velike i ne zadržavaju se dugo u vazduhu, ali na kontaminiranim površinama i predmetima virusi mogu dalje preživeti i do nekoliko dana, naročito ako se nalaze obloženi u sluzi, koja ih može štititi čak i do dve nedelje. Niska vlažnost vazduha i nedostatak sunčeve svetlosti (tj. ultraljubičastog zračenja) u zimskom periodu pogoduju dužem preživljavanju virusa, a dokazano je i da je kapljični prenos virusa najintenzivniji u hladnom okruženju s niskom relativnom vlažnošću zraka.

U nekim razvijenim zemljama tokom sezone prehlade/gripa česta je i uobičajena praksa nošenja higijenskih/hirurških maski na licu u situacijama bliskog kontakta s drugim osobama. Maske nose bolesnici i osobe koje ih neguju. Nema snažnih dokaza da se zdravi ljudi mogu zaštititi od zaraze nošenjem maski za lice.

Sa stnovišta javnog zdravstva, epidemije gripa šire se veoma brzo i teško ih je kontrolisati. Većina sojeva virusa influence nisu u velikoj meri infektivni, pa tako svaka zaražena osoba, u proseku, može zaraziti jednu ili maksimalno dve druge osobe. Ipak, vreme generisanja virusa influence jako je kratko: od trenutka kada se jedna osoba zarazi pa do trenutka kada ta osoba zarazi neku drugu prođe samo dva dana. Kratko vreme generisanja objašnjava zašto epidemija gripa počinje i završava u relativno kratkom vremenskom periodu od samo nekoliko meseci. Epidemije gripa u pravilu dosežu svoj vrhunac nakon otprilike dva meseca, a gase se nakon tri meseca. Stoga je odluku da se reaguje na epidemiju gripa potrebno doneti blagovremeno, ali često na osnovu nepotpunih podataka. Još jedan problem predstavlja i činjenica da zaražene osobe postaju zarazne i pre pojave samih simptoma, što znači da izolacija zaraženih osoba nakon što se razbole ne predstavlja učinkovitu intervenciju javnog zdravstva.

Iako efikasnost vakcine protiv gripa može varirati od jedne do druge osobe,zavisno od  faktora poput starosne dobi ili ukupnog zdravstvenog stanja tih osoba, za određene grupe preporučuje se vakcinacija barem dve nedelje pre očekivanog početka sezone gripe. Nova vakcina uvodi se na tržište svakog septembra. Osim klasičnih vakcina, nedavno su se na tržištu pojavile i vakcine protiv gripa u formi spreja koje se aplikuju  putem nosne sluznice. Takođe, postoje i neki antiviralni lekovi (na recept) koji su u nekim zemljama odobreni za primenu radi prevencije gripa.