Koliko je efikasna vakcina protiv gripa?

U severnim i južnim delovima planete epidemije gripa obično se dešavaju sezonski, u zimskom periodu. Zbog toga što zima u severnu i južnu hemisferu dolazi u različitim periodima tokom kalendarske godine, svake godine postoje i dve različite sezone gripa. Zbog toga Svetska zdravstvena organizacija (uz pomoć nacionalnih centara za grip) svake godine pravi procene koji će sojevi virusa gripe biti najverovatniji uzročnici epidemije tokom naredne godine i daje preporuke za dvie različite formulacije: jednu za severnu, a drugu za južnu hemisferu.

To omogućava farmaceutskim kompanijama da na osnovu predviđenih sojeva razvijaju formulaciju vakcine koja bi trebala pružiti najveću specifičnost i najbolji imunitet protiv specifičnih sojeva virusa gripa. Dakle, efikasnost vakcine zavisi o stepenu sličnosti između predviđenog soja/sojeva virusa gripa korištenog za spravljanje vakcine i soja/sojeva virusa koji cirkuliraju u populaciji tokom aktuelne sezone gripa. Zbog visoke stope mutacije virusa gripa, određena vakcina obično ne pruža zaštitu duže od godinu-dve.

Kako se sojevi vakcine moraju odabrati 9-10 meseci pre očekivanog nastupa nove sezone gripa (budući da je proizvođačima potrebno oko 6 meseci da formulišu i proizvedu dovoljan broj doza za sezonsku vakcinaciju), u međuvremenu može doći do mutacije odabranog soja/sojeva virusa u prirodnom ciklusu, ili čak do proboja novog prominentnog soja, što smanjuje efikasnost vakcine ispod očekivanog. Zato efikasnost vakcine protiv gripa varira od godine do godine. Ukoliko se to desi, smanjuje se sposobnost antitela čije je stvaranje u organizmu potstaknuto vakcinalnim sojem inaktiviranog virusa da se izbore s virusom koji je prošao nedavnu mutaciju.

S obzirom da je nakon primene vakcini potrebno otprilike dve nedelje da počne delovati (vreme potrebno za stvaranje specifičnih antitela), moguće je da do zaraze dođe netom pre same vakcinacije, te da se oboli upravo od soja protiv kojeg bi vakcina trebala štititi.

Takođe, efikasnost vakcine može varirati od jedne do druge osobe, zavisno o faktorima poput starosne dobi ili ukupnog zdravstvenog stanja tih osoba. Smatra se da je isplativost sezonske vakcinacije protiv gripa najveća kod dece i starijih osoba. Kod zdravih odraslih osoba vakcina ima nešto skromniji učinak u smanjivanju broja simptoma sličnih gripu.

Kome se preporučuje vakcinisati se protiv gripa?

Kako grip može dovesti do komplikacija koje se mogu razviti u ozbiljnu i opasnu bolest, posebno kod starijih osoba ili hroničnih bolesnika, takvim se visokorizičnim osobama preporučuje da se svake godine vakcinišu/imuniziraju protiv gripa. Naravno, to se radi nakon konsultacije s lekarom, kako bi takve osobe ojačale svoj imunitet i time značajno smanjile rizik razvijanja ozbiljnijeg, težeg oblika bolesti sa komplikacijama ili smrtnim ishodom. To su:

• osobe starije od 50 godina,
• deca i adolescenti,
• stanovnici staračkih domova,
• odrasli i deca s hroničnim bolestima srca i sistema krvnih sudova, bolestima disajnog sistema, uključujući i decu sa astmom,
• odrasli i deca sa sledećim medicinskim stanjima:
• hronične metaboličke bolesti (npr. šećerna bolest)
• bubrežne bolesti
• upotreba lekova ili bolesti koji dovode do pada imuniteta
• bolesti krvi, od kojih najčešće poremećaji hemoglobina (hemoglobinopatije)
• deca i adolescenti na dugotrajnoj terapiji acetilsalicilnom kiselinom
• žene koje očekuju trudnoću tokom sezone gripe.

Dodatno se preporučuje vakcinacija i za:

• zdravstvene radnike,
• zaposlene u staračkim domova ili sličnim ustanovama,
• pružatelje usluga kućne njege visokorizičnim osobama,
• ukućanima visokorizičnih osoba,
• svim osobama bilo koje dobi koje žele smanjiti šanse obolevanja od gripa, isključujući osobe alergične na jaja.

Najopasniji neželjeni efekti vakcinacije su teške alergijske reakcije na sam virusni materijal ili ostatke jaja korištenih za uzgoj vakcinalnog soja virusa. Na sreću, ovakve reakcije su dosta retke.