Kašljanje nije samo koristan refleks kojim telo pročišćava naše disajne puteve od stranih i nadražujućih stvari, poput prašine, dima, polena, dlačica, sluzi, hladnog vazduha itd., ili je pak samo simptom raznoraznih bolesti, poput prehlade. Radi se i o urođenom ponašanju naše vrste. Slavni velški pesnik George Herbert jednom je rekao: “Ljubav i kašalj nikada ne možeš sakriti.” Zato otkrivamo još nekoliko zanimljivosti o kašlju.
Zevanje ili kašalj? Opaska ukazuje na to da je primećeno kako je pozorišna publika sklonija napadima kašlja u toku dosadnih scena, dok publika koja se suzdržava kašljati ukazuje dobre glumačke veštine i zanimljivu predstavu. Benjamin Franklin, jedan od osnivača SAD-a, jednom je rekao: “Umetnost glume sastoji se od toga da sprečite publiku da kašlje.”
A-ha! kašalj: kašalj nije uvek nesvestan, koristimo ga svesno, namerno i u različitim društvenim situacijama. Kašljanje ima svoje društvene povode, kao što je npr. nakašljavanje pre govora. Kašljucati ili nakašljavati se s ciljem skretanja pažnje postalo je uobičajeni, prepoznatljivi deo svakodnevne međuljudske komunikacije, svaki put kad neko kaže nešto netačno ili apsurdno. Kašalj se koristi i za popuštanje unutrašnje psihičke napetosti. Smatra se da se učestalost takvog kašlja povećava u okolini podložnoj psihološkim tenzijama i socijalnom konfliktu. U takvom okruženju kašalj se razvija kao jedan od mnogobrojnih mehanizama odbrane, čak i do stepena maladaptivnog zamenskog ponašanja. Uzrok kašlja može biti psihogenog porekla. Kašljati možemo iz navike i kašalj može prerasti u tzv. „tik kašljanje“. Do kašljanja može doći i kod nekih neuroloških poremećaja, npr. kao prinudna reakcija kod tzv. Touretteovog sindroma.
Eksplozivna priroda kašlja! Naučnici su otkrili da prosečan ljudski kašalj izbacuje količinu vazduha koji je dovoljan da napuni do 75% 2-litarske boce kole, odnosno čak 1,5 litara! Ovaj vazduh, koji se bukvalno ispaljuje iz pluća, može van tela preći put od nekoliko metara brzinom oko 80 km/h.
Kulturno kašljanje! Prekrivanje usta prilikom kašljanja ili kijanja nisu samo bapske priče, niti je to samo stvar bontona. Navika prekrivanja usta i/ili nosa prilikom kašljanja ili kijanja postala je značajna opštezdravstvena potreba. Kašljanjem se izbacuju hiljade sitnih kapljica pljuvačke i drugih sekreta iz disajnog trakta – jednim nakašljavanjem može se izbaciti oko 3.000 kapljica. Na ovaj način širi se veliki broj zaraznih bolesti, poput gripa i prehlade. Prilikom samo jednog nakašljavanja iz sebe izbacujemo oko 20.000 virusa, a to je sasvim dovoljno da nepotrebno zarazi mnogo ljudi – posebno onih koji nisu fascinirani time što neke osobe još nisu usvojile naviku o kojoj govorimo.
Prehlađene osobe trebale bi kijati ili kašljati u jednokratne maramice, brzo ih prikladno odložiti, te smesta oprati svoje ruke. Stavljanje ruke na usta u tu svrhu odnedavno se smatra neprimerenim, jer se potom rukovanjem s drugom osobom također šire bacili. U slučaju da nemaju maramicu kod sebe, osobe koje kašlju ili kijaju trebale bi tom prilikom usta prekriti podlakticom ili unutrašnjim delom lakta.
Silovit kašalj može biti opasan! Da li ste ikada primetili kako od kašlja koji u kontinuitetu traje nekoliko sati ili dana obično dobijete glavobolju, vrti vam se u glavi, umorni ste, imate bolove u grudima i leđima? Čak se dešava da snaga kašlja nadjača sposobnost kontrole vanjskih sfinktera, pa nismo u stanju zadržati mokraću ili stolicu! Sve ovo je rezultat veoma visokog pritiska (čak do 300 mm/Hg) koji kroz disajne puteve protiskuje vazduh strahovitom brzinom i do 800 km na sat, udarom snažnijim od uraganskog vetra! Ovaj ogroman pritisak i eksplozivna brzina zraka silovitog kašlja korisni su u smislu izbacivanja nadražujućih stvari i viška sluzi iz disajnih puteva, ali u isto vreme mogu uzrokovati komplikacije. Kod nekih osoba s niskom gustinom kostiju može doći do preloma rebara. Kašljanjem može doći i do pucanja dijafragmalnog mišića koji koristimo za disanje. Jak kašalj može dovesti do subkonjuktivalnog krvarenja u oku ili do pucanja vena u nosu, ali i u anusu! Kašalj može dovesti do pucanja plućnih mehurića, što vodi ka spontanom pneumotoraksu ili može dovesti do trbušne ili karlične hernijacije delova creva!
Kašalj može biti gromoglasan! Izmeren je kašalj jačine 90 dB, što je glasnije od zvuka saobraćajne gužve! To je jačina zvuka podzemne železnice ili buke koju stvara Boeing 737 pre sletanja.
Kako se lečio kašalj pre 100 godina? Verovali ili ne, krajem 19. i početkom 20. veka lekovi za kašalj za odrasle i decu sadržavali su heroin, narkotičku supstancu nekoliko puta snažniju od morfijuma. Jedna od najvećih današnjih farmaceutskih kompanija na svetu, zgrnula je bogatstvo proizvodeći i prodajući širom sveta svoj Heroin® kao lek za kašalj, prehladu, bronhitis i „iritaciju“?! Aktivna marketinška kampanja oglašavala je Heroin® kao bezreceptni lek za decu i odrasle u slobodnoj prodaji preporučujući ga za smirivanje kašlja bez potencijala za razvoj zavisnosti! Srećom, društvo je reagovalo na ovu ozbiljnu opasnost po zdravlje stanovništva, pa se tako od 1914. godine heroin mogao dobiti isključivo na recept, da bi tek 1924. godine američka Uprava za hranu i lekove (FDA) u potpunosti zabranila njegovo korišćenje. I danas se primenjuju neki lekovi protiv kašlja koji sadrže kodein ili dekstromorfan (takođe supstance s potencijalom za izazivanje ovisnosti), pa je potrebno pratiti znakove moguće zavisnosti, pogotovo kod tinejdžera.
Kako je to moguće?! Iako se smatra da su pijenje vrućeg kakaa ili tuširanje vrućom vodom donekle delotvorni tretmani protiv kašlja, postoje i puno bizarnija „rešenja“ za kašalj: stavljanje mokre krpe na vrat, stavljanje kocki leda u usta, utrljavanje krema s mentolom po stopalima, pa čak i oblačenje čarapa i podizanje obe ruke u vazduh!
Žirafe su imune na kašalj? Nije sasvim jasno zbog čega žirafe nikada ne kašlju. Postoje određene teorije o tome da se strukture njihovih pluća, neophodne za podsticanje kašlja, nalaze previše duboko ispod njihovih već ionako jako dugih grla. S druge strane, neki smatraju da žirafe kašlju, ali da ljudsko uho ne može raspoznati taj zvuk. Međutim, poznato je da mužjaci žirafe ispuštaju zvukove slične kašlju prilikom udvaranja ženkama!
Uzrok svakog kašlja nije infekcija! Raspostranjeno je mišljenje da je svaki kašalj infektivan, a da je svaki dugotrajan kašalj uzrokovan tuberkulozom. Ovo nije tačno, jer infekcije nisu jedini uzroci kašlja! Kašalj neinfektivnog porekla javlja se kao simptom i kod drugih bolesti, poput gastroezofagealnog refluksa (vraćanje kiselog želučanog sadržaja iz želuca u jednjak), astme, nekih vrsta bronhitisa, hronhijalne opstruktivne bolesti pluća (koja se često javlja kod dugogodišnjih pušača), profesionalnih bolesti kao što je pneumokonioza, proširenja disajnih puteva (bronhiektazija), cistične fibroze pluća, plućne embolije, infarkta pluća, intersticijske plućne bolesti (promene kada u tkivu između vrećica vazduha u plućima dođe do fibroze – stvaranja vezivnog tkiva), sarkoidoze, benignih i malignih tumora pluća ili toraksa, zagađenja zraka (uključujući duhanski dim, čestice, nadražujuće gasove, kao i vlagu u stambenom prostoru), stranih tela u disajnom traktu, bolesti spoljašnjeg slušnog kanala, srčane insuficijencije, aneurizme (proširenja) aorte, kao neželjeni efekt kod primene nekih lekova poput inhibitora angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE inhibitori), a poznat je i tzv. psihogeni kašalj, nastao kao posledica nekog psihičkog problema.
